Šta je glaukom?

Kod pojave glaukoma dolazi do poremećaja odliva očne vodice, što stvara povećan pritisak na optički živac. Posledica toga je njegovo trajno propadanje. To je uobičajena bolest, zbog čijih posledica je slepo više od pet miliona ljudi. Ova bolest se može pojaviti u bilo kom uzrastu. Može biti i urođena, odnosno prisutna od rođenja, ali je najčešće zastupljena kod starije populacije.

Karakteristično je da se glaukom često javlja bez izraženih simptoma i upozorenja i postepeno oštećuje vid. Pošto radi tiho i neprimetno, nazivaju ga i tihi kradljivac vida. Stoga nije iznenađujuće što se njegova dijagnoza često izostavlja sve dok ne dođe do stanja u kome oštećenje vida već jasno napreduje i počinje da utiče na kvalitet života. Upravo zbog toga su izgradnja znanja i podizanje svesti o glaukomu, kao i redovni oftalmološki pregledi, glavne smernice za prevenciju bolesti i očuvanje zdravlja očiju.

Glaukom se često smatra sinonimom za povećan očni pritisak. Međutim, glaukom ne znači povišen očni pritisak, već se najčešće javlja kao njegova posledica. Drugim rečima, ako imamo povišen očni pritisak, to nam služi kao pokazatelj moguće pojave glaukoma. Pored toga, glaukom karakteriše funkcionalna i strukturna oštećenja. Samo stanje povišenog očnog pritiska, bez takvih oštećenja, naziva se očna hipertenzija.

Kod pacijenata sa očnom hipertenzijom treba proceniti faktore rizika za razvoj glaukoma. Ova procena je važna jer se na osnovu nje zaključuje da li će pacijentu biti propisana specifična terapija ili će biti dovoljno redovno praćenje. Pored očne hipertenzije, drugi faktori rizika za glaukom su starost, pozitivna porodična anamneza, visoka kratkovidost, migrena i dijabetes.

Iako se glaukom često javlja bez jasno izraženih i prepoznatljivih simptoma, postoje određeni pokazatelji koji se mogu dovesti u vezu sa njegovom pojavom i na koje treba obratiti pažnju kada je u pitanju zdravlje očiju.

Razlikujemo glaukom otvorenog ugla i glaukom zatvorenog ugla. Ugao označava mesto gde se iris i zenica spajaju u predelu prednje očne komore. Ugao je takođe mesto gde najveći procenat očne vodice otiče iz oka. Glaukom otvorenog ugla je najčešći oblik glaukoma i generalno nema izražene simptome. Glaukom uskog ugla može izazvati bol i crvenilo, koji su najavljeni znacima kao što su zamagljen vid ili krugovi oko izvora svetlosti.

Pored toga, postoji akutni i hronični oblik glaukoma. Hronični oblik je mnogo češći i javlja se u 90% svih slučajeva glaukoma. Nastaje kada očna vodica ne može slobodno da teče iz oka, pa se akumulira u oku i izaziva povišeni očni pritisak. Tako se vrši pritisak na nervna vlakna i krvne sudove optičkog živca.

Oštećenje optičkog živca nastaje sporo, a najpre utiče na periferni vid. U ranoj fazi javljaju se defekti vidnog polja koji se šire od periferije ka centru, pa pacijenti imaju suženo vidno polje. Hronični glaukom nema jasne znake bolesti, ali pacijenti mogu imati simptome kao što su pritisak u očima, suzenje očiju, zamagljen vid i povremene glavobolje tokom dužeg vremenskog perioda.

Zbog toga, bez kontrole očnog pritiska, pacijenti teško mogu da posumnjaju da boluju od glaukoma, sve dok vidno polje ne počne da se sužava. Dobro je da se bolest što pre prepozna i počne da se leči, inače će doći do oštećenja centralnog vida i slepila. Zbog toga je izuzetno važno biti informisan i redovno obavljati oftalmološke preglede radi prevencije bolesti.

Lečenje glaukoma zavisi od vrste i stepena bolesti ili oštećenja. Pošto je hipertenzija najznačajniji faktor rizika za nastanak i napredovanje glaukoma, lečenje je usmereno na snižavanje očnog pritiska. Cilj lečenja je postizanje ciljnog pritiska na osnovu individualnog pristupa. To znači da ciljni pritisak predstavlja vrednost koja kod pojedinačnog pacijenta ne dovodi do pojave ili progresije bolesti.

Glaukom se može lečiti lekovima, laserom ili operacijom. Najčešći oblik lečenja je lečenje lekovima. U slučaju neefikasnosti lekova ili laserske terapije, potrebno je operacijom sniziti očni pritisak. Lečenje se može sprovoditi raznim vrstama kapi za oči koje treba da prepiše isključivo specijalista oftalmolog. Naime, prilikom upotrebe nekih kapi može doći do određenih nuspojava, pa je potreban oprez pri njihovoj upotrebi. Upravo zbog toga je procena oftalmologa ključna za izbor odgovarajućih kapi, a pacijenti nikada ne bi smeli samostalno da biraju ili menjaju terapiju.

Glaukom je hronična bolest. To znači da kada se dijagnostikuje, leči se do kraja života. Svrha lečenja glaukoma je da se što je više moguće očuva vid pacijenta. Zbog toga je važno da pacijent, oftalmolog i porodični lekar budu uključeni u proces lečenja i da njihova saradnja bude kvalitetna i redovna.